Атлетика је једна од темељних и најраширенијих спортских грана, коју карактерише основни људски покрет и понашање, а која обухвата: тркачке, бацачке и скакачке дисциплине.[6] Због своје свеобухватности назива се, и истински јесте, краљица спортова. Атлетским вежбама стиче се физичка снага, издржљивост, брзина и окретност а учвршћују се својства воље као што су храброст, одлучност и упорност. Дисциплине атлетике одликују се моторичким кретањима која се успјешно могу примјењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вјежбања, помоћу којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца. Атлетика је полазиште и темељ за све остале спортове. Од 1896. године укључена је у редовни програм Олимпијских игара. в
Она представља основни и најзначајнији садржај сваких Олимпијских игара. Међународна атлетска федерација (ИААФ) основана је 1912. године у Стокхолму и данас има 212 држава - чланица. Од 1983. одржава се прво на четири а сада на две године светско првенство за сениоре и сениорке, од 1986. године за јуниоре и јуниорке а од 1999. године и за кадете и кадеткиње. Од 1930. сваке четврте године одржава се првенство Европе за сениоре и сениорке, а од 1929. године и Балканске игре. Атлетика је најразвијенија у САД, а одмах за њом су Русија, Немачка, Куба, Кенија и Јамајка.
Резултати тркачких догађајa се одлучују завршном позицијом (или временом, ако се мери), док се победе у скоковима и бацању постижу највишим или најдаљим мерењем из серије покушаја. Једноставност такмичења и недостатак потребе за скупом опремом чини атлетику једним од најчешћих такмичарских спортова на свету. Атлетика је углавном индивидуални спорт, са изузетком штафетних трка и такмичења која комбинују перформансе спортиста у екипни резултат, као што је ќрос-кантри.
|
Организована атлетика датира још из времена древних Олимпијских игара из 776 п. н. е. Правила и формат модерних догађаја у атлетици су дефинисана у Западној Европи и Северној Америци у 19. и раном 20. веку, и затим су се проширила у друге делове света. Већину модерних такмичења највишег нивоа спроводи Међународна асоцијација атлетских федерација и њене чланице федерације. Атлетска такмичења су окосница Летњих олимпијских игара. Најзначајније међународно атлетско такмичење је Светско првенство у атлетици на отвореном, који обухвата надметања на стазама и пољу, трчање маратона и такмичарско ходање. Друга атлетска такмичења истог нивоа су Светско првенство у кросу и Светско првенство у полумаратону. Спортисти са физичким инвалидитетом такмиче се на Летњој параолимпијади и Атлетском светском шампионату.
|